Ko je bolji: AMOLED vs LCD
Ekran je jedan od najvažnijih delova pametnih telefona. Tačnije, možda se može reći da je to najbitniji deo jednog telefona. Tokom nekoliko proteklih godina svoju dominaciju na ovom polju pokazali su AMOLED i LCD tehnologije, a njihovo rivalstvo ulazi u novu fazu pojavom QuadHD ekrana. I dok neki novi i sjajni modeli, poput LG G3, koriste LCD, dotle Samsung nastavlja da praktikuje AMOLED ekrane. Naravno i neki drugi proizvođači koriste ili jednu ili obe tehnologije, pa se ponovo postavlja pitanje koji ekranu su bolji. AMOLED vs LCD! Ko je pobednik tu i kako ga uopšte odrediti?
Svaka tehnologija proizvodnje ekrana ima svoju posebnu “sub-pixel” priču. U prevodu na srpski to znači da se ekrani razlikuju u načinu na koji konvertuju digitalni podatak u format koji možemo da vidimo. U tom procesu “prevođenja” digitalnog u oku vidljivi sadržaj dobijaju se različiti rezultati, pa se zbog toga razlikuju u prikazu boja, dubini crne boje, nivou osvetljenost i efikasnosti u uštedi energije.
LCD
LCD je starija tehnologija i predstavlja skraćenicu od Liquid Crystal Display. Ekrane sa ovom strukturom naći ćete na brojnim premijum modelima, kao što su LG G3, HTC One M8 i modelima iz serije Xperia Z. LCD-ov princip rada zasniva se na polarizovanoj svetlosti i filteru za boje, koji jednostavno određuju boju kroz standardne boje, kao što su crvena, zelena i plava. Filter za polarizovanu svetlost određuje nivo osvetljenja za svaki piksel pojedinačno. Filteri za svetlost su raspoređeni da je “propuštaju” kroz horizontalnu i vertikalnu osu, a mogu se i tako iskombinovati da uopšte ne propuštaju svetlost, što je osnovno “stanje” LCD piksela.
Tu dolazimo do tečnih kristala koi se nalaze između vertikalne i horizontalne ose i oni su zaduženi za propuštanje svetla. Na primer, kada kristal na horizontalnoj osi rotira svetlost za 90 stepeni, on omogućava svetlosti da prođe i kroz drugu osu i time dospe do korisnika. Svaki kristal se elektronski kontroliše i može se uključiti i isključiti više puta tokom jedne sekunde. Na taj način se kontroliše osvetljenost, koja kasnije dolazi do filtera za boju, nakon čega postaje slika koju vidimo. Inače, svetlost koja putuje kroz ove silne filtere je bele boje, a koristi se i za podešavanje opšte osvetljenosti ekrana.
Zbog ovakvog načina rada LCD ekrani nekad imaju problem sa pravilnom reprodukcijom boja.
AMOLED
Za razliku od LCD-a, AMOLED tehnologija ne zasniva se ne na jednom izvoru svetlosti, već na milionima LED izvora svetlosti. AMOLED ekrani na jednostvniji način prave sliku. Sićušni i obojeni LED pikseli u standardnim bojama samostalno rade i kontrolišu se putem tranzistora na matičnoj ploči ekrana. Tu na scenu stupaju anode i katode, između kojih prolaze protoni koji daju energiju, odnosno osvetljenje.
Zbog toga što nemaju filtere AMOLED ekrani često prenaglašavaju boje, ali su bolji u čuvanju baterije jer se njihov rad zaniva na pojedinačnim pikselima, a ne svim odjednom. Takođe, AMOLED-i često tokom vremena počinju da pokazuju još jednu slabost. Naime, tokom izvesnog vremena korišćenja moguće je da pojedini pikseli “otkažu”, što utiče na kvalitet slike.
AMOLED vs LCD zaključak
Doneti zaključak po ovom pitanju nije nimalo lak zdatak. I dok tehnologije obavljaju svoje, postavlja se pitanje koji je tip ekrana bolji. Odgovor je onaj koji daje bolje boje, ima bolje osvetljenje na otvorenom i više štedi energiju. Varijacija ima i među proizvođačima, pa ne postoje klasični AMOLED i LCD. Ipak, generalno gledano, AMOLEDI daju nešto manje svetlu sliku, što je i logično s obzirom na belo pozadinsko osvetljenje sa LCD-a.
Ako vam AMOLED vs LCD duel sam po sebi ne znači ništa, pokušajte sa rezolucijama samih ekrana. Početkom 2014. godine LCD ekrani su skočili do QHD rezolucije, ali je Samsung modelom Galaxy Note 4 dostigao tu cifru nešto kasnije. Za ovaj uređaj kažu da trenutno ima najbolji prikaz slike, što nam samo dodatno komplikuje pokušaj davanja zaključna na ovu temu. Ipak, koji god model iz premijum kolekcije da izaberete, teško da ćete naići na probleme sa ekranom, jer setite se, koliko para, toliko muzike.
