LG je u proizvođackom zanosu. Nakon modela LG Optimus G, uskoro nam stiže još jedan model vredan pažnje. Radi se o još jednom telefonu za koga se može reći da je u većini stvari impresivan. Ako smo za LG Optimus G rekli da je ravan Galaxy-ju S3 i HTC-u One X, onda slobodno za ovaj model možemo reci da je došao da stane na crtu Galaxy-ju S4. LG G2 spada u grupu onih ekstra velikih telefona, zahvaljujuci svom 5,2-inčnog ekranu. Ako znamo da Galaxy S4 ima okruglo 5 inča, onda možemo reći da je LG G2 već dobio prvu rundu.
LG G2 u vizuelnom smislu veoma malo odstupa od izgleda koji ima pomenuti mu konkurent. Razlika se uočava samo u predelu zvučnika i dodatnim tasterima za kontrolu jacine zvuka, koji su smešteni tik ispod kamere na poledini telefona. To jeste novina, ali kako je sam taster nedovoljno velik, može doci do manjih nesnalaženja s njim, kao i do povremenih prljanja sociva kamere svaki put kada želite da pojačate ili smanjite zvuk ili zvono.
Zahvaljujuci ogromnom ekranu, LG G2 deluje veoma upecatljivo, što je svakako i bila namera proizvođača. Telo je izrađeno od plastike, pa se i po tome može videti sličnost sa najboljim pametnim telefonom od Samsung-a. Naravno, pravljanje novog telefona zahteva kompromis na relaciji hardver-dizajn, na koji ni LG G2 nije imun. Danak je platila pozicija audio porta, koji je umesto uobicajenog vrha telefona stavljen na neprakticno dno, mada se nikako ne može reći da je kvalitet zvuka loš, ali ipak daleko od savršenog.
Dakle, telefon je i pored velikog ekrana ipak iznenađujuce veliki, ali je uz par trikova njegova debljina struka redukovana na veoma dobrih 8,9mm. Poredili smo ga sa Galaxy-jem S4, pa je red i da to uradimo i sa HTC-om One, koji ima aluminijumsko kucište, koji zbog toga dobija prednost nad plastikom koju LG G2 nudi.
U ruci G2 nije neukrotiva zver, ali problem je njegova glatka plastika koja od vas traži da čvrsto držte telefon. U suprotnom može vam se lako dogoditi da G2 počne da klizi.
Šta je sa ostatkom specifikacije? Kao prvo, pomenuti ekran je izraden u True HD-IPS tehnologiji i poseduje 16 miliona boja i impozantnu rezoluciju od 1080×1920 piksela. Još kada znamo da ima 424 piksela po inču i da pri tome ekran ide u nedogled zbog svoje velike površine, onda je jasno kakav je LG ovde napravi posao. Sam ekran je “gurnut” bukvalno go ivica telefona, pa je LG po ovom pitanju pravi šampion.
Ekran emituje jarke boje koje ovaj telefon čine dopadljivim. Vidljivost na otvorenom je dobra i tu nema nikakvih problema.
Ako mislite da je LG G2 samo ekran, nije vam zameriti jer jednostavno ne možete videti šta se nalazi u unutrašnjosti telefona. Tamo je svoje mesto zauzeo potpuno novi Qualcomm Snapdragon 800 procesor, koji je primenu pre ovog telefona našao samo u moćnom fabletu sa oznakom Sony Xperia Z Ultra. Koliko je snažan ovaj procesor govori podatak da ima radni takt od 2,26GHz. Da li uopšte treba pominjati da je sastavljen od četiri jezgra!? Podršku jakom multitaskingu obezbeđuje 2GB RAM memorije. Medutim, LG G2 nema port za microSD. Doduše, interne memorije ima 32GB, ali je korisniku na raspolaganju “svega” 24GB. U većini slucajeva ovo je sasvim dovoljno, ali malo kvari utisak o LG G2 kao kompletnom uređaju.
Kada proizvođac stavi ovoliki ekran i ovako snažan procesor postavlja se pitanje koliko će baterija trajati. LG se logično opredelio za veliku bateriju. Sa kapacitetom od 3.000mAh, LG G2 prema prvim zapažanjima lagano pregura jedan dan, a spreman je i za prvu polovinu idućeg, što je pohvalno i preko potrebno ukoliko znamo da nije poenta mobilnih telefona u držanju na punjaču. Ako znamo da se Motorola hvalila da Moto X ima veoma izdržljivu bateriju od 2.200mAh, šta tek onda reci za ovu bateriju i ovaj telefon.
LG G2 radi na 4.2.2 verziji Android-a (mogla je biti i novija, ali nije smak sveta), ali je prava poslastica došla u vidu interfejsa oko koga se LG baš potrudio (ako izuzmemo manju zbrku oko bara za obaveštenja), kao i oko LED svetla za obaveštenja što je pravo osveženje nakon dosta vremena. Pohvalno je i daljnsko upravljanje i kontrolisanje drugih uređanja putem Quick Remote opcije preko infracrvenog porta. Od naprednijih tehnologija tu je još i TV izlaz. Inače, interfejs je bogat (možda čak i previše) opcijama, mogućnostima podešavanja i animacijama, što će nekima biti plus, a druge će to možda odvesti u blaže nerviranje, ali srećom većinu stvari možete prilagoditi svojim potrebama.
LG G2 koristi glavnu kameru od, za ovaj rang sada vec standardnih, 13MP, kao i pomoćnu od odličnih 2,1MP. Kamera je opremljena LED blicom, optičkom i video stabilizacijom, tako da se njoj ama baš nema ništa zameriti. Interfejs je prilično jednostavan i pregledan. Ipak, tek klikom na taster za odabir režima fotografisanja i opcija vidi se koliko se LG potrudio da da mogućnosti ovoj kameri.
Fotografije snimljene po danu su prilično dobre, sa dosta detalja. Boje su za nijansu više sive od prirodnih, ali u okviru normale.
Dnevna fotografija bez HDR-a.
Dnevna fotografija sa HDR-om.
Panoramski mod doneo je lošiji kvalitet fotografije, koja je izgledala isprano, sa više šuma od uobičajenog.
Fotografisanje na nekoliko desetina centimetara prava je spicijalnost ove kamere. Sa preciznim i tačnim fokusom lako možete izabrati tačku fokusa.
LG je morao da napravi jedan ovakav telefon. Stavio je moćnu konfiguraciju u moderno dizajnirano kućište i ponudio konkurentnu cenu. To je ono što je ovaj južnokoresjki proizvođac oduvek znao raditi. LG G2 bi mogao da posluži kao primer izreci da se trud isplati, ali samo ako nade dovoljan broj kupaca za sebe. LG G2 je vredan telefon i to zbog impresivne specifikacije koju nudi i zbog truda koji su Korejci uložili u njega.
Više detalja i vesti vezanih za ovaj model možete pročitati na našem blogu: LG G2, Nexus 5 vs LG G2
Fotografije: mobilnishop.com